Кордун је регија у средишњој Хрватској. Између 1991. и 1995. припадао је републици Српској Крајини. Назив Кордун настао је у раздобљу Војне крајине и уско је повезан са стратешким значењем краја. Долази од француске ријечи cordon која значи врпца, низ или ред. У овом случају то се односи на низ повезаних стражарница и утврђења према истуреном турском подручју западне Босне. Улогу стражарница вршилили су средњовјековни бургови који су претворени у граничне карауле и чардаке који су били постављени на таквим међусобним раздаљинама да су визуелно могли једни с другима бити у контакту. Кордун је етнокултурална регија с нејасно одређеним границама: на југу ријеком Кораном, на западу Мрежницом, на сјеверу Купом, те на истоку Глином и тзв. „сувом“ границом према БиХ. Границе Кордуна су једном повећане дипломатским путем 1791. године Свиштовским миром, када је из састава Османског царства издвојена погранична зона око Цетинграда и Дрежник Града (тзв. „суха међа“), која се од тада сматра дијелом Кордуна.

Рељефно, Кордун је пријелазна зона између динарског планинског подручја (Лика) и равничарског простора средишње Хрватске. Терен је углавном брежуљкаст с мањим узвисинама (200-300 м) које се поступно повећавају према Петровој гори, највишем врху Кордуна смјештеном у његовом средишту. Први народ на Кордуну били су ратоборни Јапуди (Јаподи или Јапиди), смјеса Келта и Илира, а остаци су им први почеци Влаха. Покорио их је за римску државу Октавијан освојивши 35. п. н. е. њихово главно упориште Метулум. У римско доба, на Кордуну је граница између провинција Далмације и Паноније.

О важности овог простора у предтурском раздољу свједочи и то да се 1527. године, састао хрватски сабор и изабрао Фердинанда Хабзбуршког за хрватског краља. По ослобађању од Турака, ово подручје, као ни сусједна Лика и Банија, није враћено под власт хрватског бана, већ је ушло у састав Војне крајине. Тада се врши и организована колонизација становништва, при чему на подручје око Слуња долазе углавном Хрвати, а око Петрове горе Срби. Њихова примарна улога била је војна заштита новог система пограничних утврда према Османском царству. За разлику од средњег вијека, кад је овај простор био подијељен између више жупанија, сада се због стратешког положаја и менталитета нових становника-граничара издваја као посебна покрајина. Из тог раздобља потиче и данашњи назив Кордун (од ријечи cordon). Кордун је остао у саставу Војне крајине све до њеног укидања 1881. године, када је прикључен Ријечко-модрушкој жупанији. 

 

Досељавање Срба на подручје Кордуна

Кордун је ослобођен од Турака у првом великом рату Аустрије с Турском и коначно је припао Аустрији карловачким миром. Одмах по ослобођењу овог подручја почело је насељавање и овог опустошеног подручја. Аустрија је освојила од Турака опустошену земљу. Јача насељавања извршена су у времену трећег рата Аустрије с Турском, када је послије Београдског мира (1739) Аустрија изгубила предијеле с десне стране Уне. Тада је велики број српских породица преселио у Банију, али их је доста стигло и у предио Војнића. Овим би углавном било завршено насељавање Кордуна.

Укидањем Војне крајине 1882. године, Кордун постаје део Модрушко-ријечке жупаније Краљевине Хрватске-Славоније у оквиру Краљевине Угарске и Аустроугарске. Распадом Аустроугарске монархије 1918. године, Кордун улази у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Југославије).

Модрушко-ријечка жупанија се укида 1922. године и Кордун постаје део Приморско-крајишке области, да би потом, 1929. године ушао у састав Савске бановине, а 1939. године у састав Бановине Хрватске. Током Другог светског рата, регион је био под окупацијом такозване Независне Државе Хрватске, да би након рата постао део нове социјалистичке Југославије у оквиру које је административно припадао СР Хрватској. Након издвајања Хрватске из Југославије 1991. године, Кордун улази у састав Републике Српске Крајине, да би после војног пораза РСК ушао у састав Хрватске. Већина Срба са Кордуна је протерана 1995. током војне акције Олуја.